Sedenje tokom obroka u posebno zakazano vreme nije uvek lako, posebno kada život postane posebno zauzet. Međutim, važno je voditi računa o tome kada jedete kako biste osigurali da vaše telo ostane što je moguće zdravije. U stvari, nauka nastavlja da pokazuje da vreme naših obroka može uticati na naše ciljeve gubitka težine, a posebno da jedenje kasnije uveče može otežati gubitak težine.
Na primer, u jednoj maloj studiji od 20 osoba, otkriveno je da oni koji su večerali u 21 čas naspram onih koji su jeli u 18 časova imaju viši nivo šećera u krvi sledećeg jutra, zajedno sa manje oksidacije masti. Druga studija, otkrila je da jedenje kasnije uveče može uticati na gubitak težine jer sposobnost vašeg tela da sagoreva kalorije može biti niža noću nego tokom ostatka dana. Pored ovog prethodnog istraživanja, nova studija je upravo otkrila da ishrana kasnije tokom dana može uticati na vaš metabolizam i hormone gladi, što zauzvrat može uticati na gubitak težine. U novoj studiji koja je objavljena, istraživači su sproveli randomizovano, kontrolisano, unakrsno ispitivanje koje je sagledalo efekat koji je kasnije jedenje imalo na glad, kao i na povećanje i gubitak težine. Otkrili su da kasnije jedenje povećava glad, a istovremeno smanjuje količinu energije koja se koristi dok ste budni. U stvari, jedenje četiri sata kasnije nego što biste to inače radili utiče na nivo vašeg apetita i brzinu sagorevanja kalorija, kao i na skladištenje masti i potencijalni gubitak težine. "Vreme obroka je jedan od važnih faktora u upravljanju težinom", kaže Ketrin Gervacio, registrovani dijetetičar."Nalazi u ovoj studiji pokazuju koliko je važno održavati stabilnu brzinu metabolizma doslednim jedenjem u redovnim intervalima. Za razliku od rastuće popularnosti dijetalnog posta, redovan interval između obroka od 3 do 4 sata je i dalje idealan za održavanje šećera u krvi konzistentnim na svojim normalnim nivoima, a metabolizam u stalnoj brzini."
"Kasnije jedenje, kao što je dokazano u studiji, utiče na navodnu prirodnu funkciju hormona u telu", kaže Gervacio. "Konkretno hormoni grelin i leptin."
Kada je reč o prvom, Gervacio objašnjava da je "grelin u narodu poznat kao 'hormon gladi' jer podstiče apetit". Zbog toga, "kada je stomak prazan, nivo grelina se povećava". Gervacio ističe da "ovo rezonuje sa nalazima studije u kojima kasnije jedenje može doprineti povećanju gladi i apetita i može dovesti do povećanja telesne težine."
"Leptin je, s druge strane, odgovoran za osećaj sitosti", kaže Gervacio. "Studija navodi da kasnije jedenje smanjuje nivo leptina, što znači da se smanjuje 'osećaj sitosti'. Kada se to dogodi, telo može prirodno da žudi za više hrane za kraće vreme."
Konačno, Gervacio kaže: "Svaka osoba ima različitu brzinu metabolizma. Stoga, svakoj osobi je potreban drugačiji dnevni unos kalorija i odnos makronutrijenata. Osim pravilnog rasporeda obroka, najbolji način da smršate (ili da sprečite rizik od gojaznost) je da jedete dobro izbalansiranu ishranu u redovnim, doslednim intervalima."
Коментари
Постави коментар