Svi smo decenijama slušali koliko je voće dobro za naše zdravlje, a studije povezuju konzumaciju voća sa svime, od smanjenog rizika od kardiovaskularnih bolesti do nižeg krvnog pritiska. Međutim, da li je moguće da neko pojede previše voća? Da li uopšte postoji nešto poput jedenja previše voća?
Ako živite sa dijabetesom ili ste zabrinuti zbog slatkiša u ishrani, možda ćete izbegavati voće zbog visokog sadržaja šećera. Na kraju krajeva, postoji razlog zašto ponekad dobije nadimak "slatkiš prirode". Takođe, ako je više šećera jednako više kilograma i zabrinuti ste zbog povećanja telesne težine, mogli biste se zapitati da li bi trebalo ograničiti količinu voća koje jedete dnevno kako biste lakše upravljali svojom težinom.
Neki potencijalni nedostaci jedenja previše voća
"Previše voća može uzrokovati da jedete manje druge hrane poput zdravih masti i proteina", objašnjava doktorka Amanda Lejn. Verovali ili ne, posezanje za previše voća moglo bi da se suprotstavi vašim naporima za zdravlje i dobrobit, ako je vaš primarni cilj na kraju da smršate. "Jedenje previše voća može da poveća nivo šećera u krvi, ostavljajući vas sa žudnjom", kaže doktorka Boni Njulin.Kako konzumiranje previše voća može uticati na određena zdravstvena stanja
Za ljude sa predijabetesom ili dijabetesom, od suštinskog je značaja da paze na ugljene hidrate — kojih voće sadrži u izobilju. Doktorka Erin Palinski-Vade kaže da ljudi sa ovim stanjima moraju da budu oprezni sa ovim prirodno slatkim namirnicama.
"Iako se pokazalo da ishrana bogata sirovim namirnicama smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, većina voća sadrži izvor ugljenih hidrata - tako da je ravnoteža ključna", kaže doktorka Palinski-Vade. "Mora se uzeti u obzir veličina porcije voća kao i ono sa čime je voće upareno."
Za unos voća osobama sa dijabetesom ili predijabetesom, doktorka Palinski-Vade preporučuje da se drže jedne porcije voća po obroku ili užini, i da se ovo kombinuje sa izvorom proteina, vlakana ili masti.
Da li druge zdravstvene beneficije nadmašuju zabrinutost zbog šećera?
U redu, znači voće sadrži mnogo šećera - ali se prirodno pojavljuje, a nije veštački dodat. Da li to utiče na zdravlje? Prema doktorki Njulin, odgovor je da. "Telo drugačije reaguje na dodate šećere u odnosu na prirodne šećere", objašnjava doktorka Njulin. "Prirodni šećeri koji se nalaze u voću postepeno se isporučuju u vaš krvotok zbog prisustva hranljivih materija poput vlakana i polifenola. Telo mora da razgradi ove hranljive materije, što znači da se šećer sporije apsorbuje u telo, stvarajući manji skok šećera u krvi." Doktorka Palinski-Vade se slaže da vitamini, minerali i vlakna u voću pomažu da se uravnoteži potencijalni nedostatak sadržaja šećera. "Korisne hranljive materije koje voće sadrži prevazilaze ograničeni rizik od konzumiranja prirodnih šećera i ne treba ih izbegavati", savetuje doktorka Palinski-Vejd. "Istraživanje je pokazalo da dijete koje sadrže celo voće mogu da promovišu različite zdravstvene beneficije. Pošto većina odraslih ne ispunjava dnevne preporuke za konzumaciju voća i povrća, dodavanje više voća u ishranu je korisno za većinu ljudi."
Dakle, koliko voća možete jesti dnevno?
Jasno je da voće čini zdrav izbor u obrocima i grickalicama - ali preterivanje nije nužno cilj.
"Četiri do pet porcija voća je prihvatljiv gornji nivo", objašnjava dr Lejn.
Lejn dodaje da iako je jesti ovoliko voća u redu, takođe treba da zapamtite da uvek težite umerenosti i raznovrsnosti na vašem tanjiru.
"Uverite se da konzumirate adekvatne količine neskrobnog povrća, mahunarki, celih žitarica i biljnih ili životinjskih proteina pored voća, kao deo uravnotežene ishrane", savetuje dr Lejn.
Коментари
Постави коментар